• Сб. Фев 8th, 2025

Дунё ўзбеклари

Журналист Исмат Хушевнинг мустақил интернет-газетаси

«Тимирскиланаётган одам» мақоласи муаллифига…

Авг 5, 2012
«Тимирскиланаётган одам» мақоласи муаллифига…
«Тимирскиланаётган одам» мақоласи муаллифига…

Талант Александеров

Мўъминман дейсан-у, тилингда заҳар.
Шу хам иймонданми айтгин, мўйсафид?
Орқамдан урсанг-да туҳматдан ханжар,
Мен сен каби ҳечам бўлмайман палид!

Ўхшатибсан мени қора қарғага,
Гўё у сингари тимирскилармушман.
Майли савол берай сендай дарғага —
Аслида сенму ё мен миллатга душман?

Сенму ё мен миллатга ўт очган,
Уйғотган Ватанда хавфсираш, хадик
Террор уруғин Ватанда сочган?
Миллат душманидан яхшидир хўтик.

Биродарни сотма — бу-ку Қуръондан,
Ким бўлдинг энди оғритиб дилим.
Дегандинг: “Дўстимсан энди шу ондан”,
Энди хоинлигинu кўриб не дейди элим?

Мақсадимиз бир эди-ку — Ватан гуллаши,
Гарчи сен бир уламо, мен-чи демократ.
Шу эмасми аслида қарға туллаши,
Кечаги биродаринг қилса хақорат?

Сени топганимдан хурсанд эдим биродар,
Дўстларни дегандинг, қўллайди Худо.
Биродармиз дегандинг то Залзала қадар,
Нега энди дўстликдан қиляпсан жудо.

Хақорат этсангда мени майлига,
Солсанг тухматларни маъюс юзимга.
Норизо бўлмайман, қарай майлингга,
Рози бўлгин Прагада берган тузингга.

Менмас аслидак сен тимирсклама гўнг,
Бировни хукм қилма, оғритмагин дил
Якка Тангрим билар кимни йўли ўнг.
Чин муслим бўлсанг, бўлгин-да одил.

Чил парчин қилиб сени ерга урмайман,
Хақорталаб демайман сени “Серсоқол”.
Миллатни хақоратласанг қараб турмайман,
Зеро шердан устун келолмас шоқол.

Мени хақоратлаб топибсан таскин,
Лекин шуни билки, уламо — эшон,
Мен хам сен каби Ватансиз, мискин
Қувилдим Ватандан хақ учун, ишон.

Сўзингдан сен одил, сенсан фақат хақ.
Сен нуқул адолат жарчиси, сен асл қози.
Разм сол неларга ўзи бўлдинг муваффақ.
Ватан учун нелар қилдинг сен ўзи?!

Сени Тангри хукмига хавола этдим,
Қиёматни кутаман ўзга илож йўқ .
Қўлни эса қўлтиққа уриб-ла кетдим,
Ёмон бўлар экан дўстинг отган ўқ…

5 комментариев к ««Тимирскиланаётган одам» мақоласи муаллифига…»
  1. Чарчадим сенларнинг дидиёларингдан
    Кузатиб ёндада мум демасдан ҳатто
    Ёшликдан ўтиб билдим бир бало
    Шунақа бўларкан,гаплар тенг хало
    Чарчамайсанми э банда жоғинг тинмайди
    Бир биринг гўштинг еб қорнинг тўймайди
    Нечун амалинг зарба беришдур
    Бировга оғриғу хаста беришдур
    Бирингни айбласам иккинг ҳам шундоқ
    Учунчинг ўзгамас қолибинг битта
    Тўтинчинг чиқарсан балким ораста
    Йўқ қаёғда, баттар сан баринг бир ҳалта.
    Қанийди кўрмасам сендак иллатни
    Кўрмасам қанийди сен одамхўрларни
    Ўйлаб қоламан қилгани маъқул
    Шул бўлса миллатнинг илити бўлса
    Ўйлаб қоламан, ичгани маъқул
    Қонинни тўймасдан қоҳўр каб у.
    Қонҳурни домидан арнгда қочиб
    Қўл етмас панга бориб кетма кет
    Бир куч, як дил, бир тан бўлмасдан
    Бирингни этингга иштаха очгайсан
    Ўлиблар кетмайсанми баринг. олиблар бир жой
    Мозоридан олиб, қуярлар бир ҳол
    Шундада тинмайсан гўр ичра бўлиб
    Маломат улашиб айтишни бир ҳол.
    Ҳаётинг мазмўни шуна айланди
    Ризо гап тортар шайтоний бир хислат
    Мамат бўлса ораста ниқоби қават.
    Исмат ҳам анои бўлмасдан гап қувиб кетар
    Шуми энди сенларнинг бўлишинг санъат.

  2. Қуръони Каримнинг жоҳиллар ҳақидаги ҳукмлари:

    «Батаҳқиқ, жаҳаннам учун кўплаб жин ва инсларни яратдик. Уларнинг диллари бору тушуна олмаслар. Кўзлари бору кўра олмаслар. Қулоқлари бору эшита олмаслар. Ана ўшалар чорва ҳайвонлари кабидирлар. Балки улардан ҳам баттарроқдирлар. Ана ўшалар ғофилдирлар». (Аъроф сураси 179)

    “(Сизга қарши чиққанлар) ер юзида саёҳат қилмайдиларми? Ер юзида саёҳат қилсаларди, уларнинг кўрадиган кўзлари, эшитадиган қулоқлари бўларди? Ҳақиқат шундан иборатки, кўзлар кўр бўлмайди. Кўкрак ичидаги қалблар кўр бўлади” (Ҳаж сураси 46 оят)

    «Юришингда мўътадил бўл ва овозингни пасайтир. Чунки овозларнинг энг ёмони эшакнинг овозидир». (Луқмон сураси 19)

    «Уларга не бўлдики, эслатмадан (Қуръондан, Исломдан) юз ўгурурлар?! Худди қаттиқ қўрққан эшаклар, арслондан қочгани каби (ҳақ динга даъватдан қочадилар)» (Мудассир сураси 50 -51 оятлар)

  3. Istedodim bor deb jang kilavermaglar . Bu istedod yahshiliklar va ezgu niyatlar uchun berildi . Hammalaringiz mohi Ramazonda inoklik va yahshiliklarga intilinglar , bir- birlaringizni kechiringlar , janglarni tohtatinglar . Hammalaringizni orkangizda sizlarga mehr koygan tarafdorlaringiz bor . Ularga juda ham kiyin bolayapti . Bu bilan birorta muammolar echilmayapti . Orkangizda Vatan va bechora halkimiz , yana kancha mazlumlar turishibdi . Ozingizni bosinglar , iltimos gazab otiga minmanglar . Aytinglarchi kimlarda hato va kamchiliklar bolmagan . Hamma ham hatolar kiladi . Fakat kechirimlilargina , sabrlilargina yahshiliklarga erishadilar . Iltimos Dostlik torlarini ulaylar . Chunki sizlarga karab bugun Vatan va millat tarihi bitilmokda . Masuliyatlaringizni unutmanglar . Fazliddin Yokub . Amerikadan .

  4. Dr. Namaz Nurmümın kimdir?

    Dr. Namaz Nurmumin, 1957’de
    Цzbekistan’ın güneyinde bulunan, meşhur
    hadis imamı Tirmizi’nin memleketinde
    doğdu. 1980’de Taşkent Tıp
    Fakutesinden mezun oldu ve 13 yıl cerrah
    olarak çalıştı. 1990’da Erk Partisi İl
    Başkanı olarak siyasete atıldı. 1993’te parti
    kurultayında yaptığı konuşmadan dolayı
    hicret etmek mecburiyetinde kaldı. 1993-1999 arasında İstanbul’da siyasi
    ve yazı faaliyetini surduren Dr. Namaz Nurmumin, sonra Norveç’e gitti.
    Yurt dışında İslam ve Türk dunyasının tarihi üzerine araştırmalar yaptı ve
    bu konulardaki kitapları Özbek diline çevirme faaliyetlerine katıldı.
    Yayımlanmış “İmanın şubeleri” (Türkçe), “Saf ve Sade İtikada Davet”
    (Özbekçe) adlı kitaplarının yanında, internet üzerinden yayımlanan “Arap
    Baharından Özbek Baharına”, “Hak ve Batıl Sınırında” adlı çalışmaları vardır.
    Bunun yanında Özbek muhalefetı faaliyetlerine dair yazıları yayımlanmıştır.
    Özbek muhalefeti lideri Muhammed Salih’in dava arkadaşı alan Dr.
    Namaz Nurmumin, Özbekistan Halk Hareketi Kurucular Meclisi üyesi ve
    Genel Koordinatöru gцrevinde bulunmaktadır.
    Evli ve 3 çocuk babası olan Dr. Namaz Nurmumin, Özbek ve Anadolu
    Türkçesi yanında, Rusça, Norveççe ve orta derecede Arapça ile İngilizce
    bilmektedir.

    Доктор Намоз Нормўмин кимдир?

    Доктор Намоз Нормўмин 1957 йилда Ўзбекистоннинг жанубида, машҳур ҳадис олими имом Тирмизийнинг мамлакатида туғилди. 1980 йилда Тошкент Тиббиёт Институтини битирди ва 13 йил давомида жарроҳ бўлиб ишлади. 1990 йилда ЭРК партиясининг вилоят раҳбари сифатида сиёсий ҳаётга бошлади. 1993 йилда партия қурултойида қилган маърузаси туфайли ҳижрат қилишга мажбур бўлди. 1993 -1999 йиллари орасида Истанбулда сиёсий ва адабий фаолиятлар олиб борган Доктор Намоз Нормўмин, шундан кейин Норвегияга ҳижрат этди. Хорижда Ислом ва Турк дунёсининг тарихи ҳақида тадқиқотлар олиб борди ва бу масалаларга бағишланган китобларни ўзбек тилига таржима қилишди қатнашди. Унинг “Имоннинг шуъбалари” (туркча), “Соф ва содда Исломга даъват» (ўзбекча) китоблари нашр қилинган. Шунингдек, интернетда тарқатилган “Ўзбек баҳридан араб баҳорига” ва шу тарзда ҳозирланган “Ҳақ ва ботил чегарасида” номли китоблари бор. Шунингдек муаллиф Ўзбек мухолифати фаолиятига оид қатор мақолалар ҳам ёзган. Ўзбек мухолифатининг лидери Муҳаммад Солиҳнинг сафдоши бўлган Доктор Намоз Нормўмин Ўзбекистон Халқ Ҳаракати Муассислар Мажлисининг аъзоси ва мувофиқлаштирувчисидир.

    Оилали, уч фарзанди ва уч набираси бор. Ўзбек ва Онадўли турк тилларини, рус ва норвег тилини ҳамда ўрта даражада араб ва инглиз тилларини билади.

    Манба:

    http://uzxalqharakati.com/books/nn_ozbek_halki_ozgurluk_istiyor.pdf

  5. Азиз биродарим, Аллоҳ сенга раҳм қилсин, сен шуни билгинки, диндаги энг асосий нарса, унинг негизи ва асоси, ва Аллоҳ инсонга намоз, закот ва бошқа ибодатлардан аввал у амал қилиши зарур бўлган нарса, бу – тоғутни инкор қилиш, ундан узоқлашиш ва фақат Якка Аллоҳгагина ибодат қилишдир.
    Мана шунинг учун У инсонни яратди, пайғамбарлар юборди, китоблар нозил қилди ва бу йўлда жонфидокорлик ва жиҳодни фарз қилди. Мана шу сабабли Раҳмоннинг бандалари ва Иблиснинг дўстлари ўртасида адоват қўзғалди. Шу мақсаддагина исломий давлат ва ҳақ йўлдаги ҳалифат барпо қилинади. Аллоҳ таъоло айтади: “Батаҳқиқ, Биз ҳар бир умматга: «Аллоҳга ибодат қилинг ва тоғутдан четланинг», деб Пайғамбар юборганмиз.” (Наҳл-36)
    Аллоҳнинг бу фармони Ислом ҳалқаларининг энг улкан ҳалқаси бўлиб, бусиз даъват ҳам, жиҳод, намоз, рўза, закот ва ҳаж ҳам қабул қилинмайди. Ва бу ҳалқа мустаҳкам, узилмас бўлган ягона ҳалқа бўлиб, уни қаттиқ ушлаган тақдирдагина дўзаҳ ўтидан омонда қолиш мумкиндир, зеро буни бизга Аллоҳнинг Ўзи кафолатлаб бергандир. Диннинг қолган ҳалқалари эса, бу нажот ҳалқасисиз бирон кучга эга эмас, Аллоҳ таъоло айтади: “Динга мажбур қилиш йўқ. Батаҳқиқ, ҳақ ботилдан ажради. Ким тоғутга куфр келтириб, Аллоҳга иймон келтирса, батаҳқиқ, узилмайдиган мустаҳкам тутқични ушлаган бўлур. Ва Аллоҳ эшитувчи, билувчи зотдир.” (Бақара-256)
    “Тоғутдан, унга ибодат қилишдан четда бўлганларга ва Аллоҳга қайтганларга хушхабар бор. Бас, бандаларимга хушхабар беринг.” (Зумаро-17)
    Бу оятларга қара, Аллоҳ бу эслатмада тоғутни инкор қилиш ва ундан узоқ бўлишни аввалга қўйиб, кейин эса Унга иймон келтиришни ва Унга ижобат қилишни келтирди. Худди “Лаа илаҳа иллаллоҳ” иймон калимасида, инкорни тасдиқдан аввал келтиргани каби. Ва бундан асосий мақсад – эътиборни бу ўта зарур бўлган мустаҳкам ҳалқага қаратишдир. Яъни аввал тоғутни инкор қилинмаса, Аллоҳга бўлган иймон қабул бўлмайди ва у фойда бермайди.
    Бу метин ҳалқага боғланишинг учун сен инкор қилишинг ва узоқлашмоғинг шарт бўлган тоғут – бу уларга сажда, дуо, назр, тавоф қилинадиган фақатгина тош, бут-санамлар, дарахт ва қабрлар эмас, йўқ – бу тушунча бунданда кенг маънони ўз ичига олади. Бу нарса Аллоҳдан ўзгага ибодат қилинувчи ва ўзи ҳам бунга рози бўлган барча нарсаларни ўз ичига олади.Fill in your details below or click an ico
    Тоғут сўзи, туғён калимасидан келиб чиқади ва – тарбияткунандаси Аллоҳ белгилаб берган чегарадан чиқиш демакдир.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *